skoko2
DelicijeMORE

Ribarev sin – Zaboravljeni svijet okusa

S Davidom smo ubrali divlje bilje, a Marinko je zaronio po alge. Spremali smo i ražu, šaruna i malo dondola

Još kao klinac tvrdio sam da jedem sve što živi u moru. Najprije zato što je to bila dobra fora i dokaz neke glupave mladenačke hrabrosti, a drugo zato što mi je to, kad smo otvorili Batelinu i ja postao kuhar, to postala i mala opsesija. Kušao sam stvarno svašta što more nudi, od zvizde do morskog uha, od posidonije do srca tune. Negdje sam davno pročitao da konzumacija salpine glave može izazvati halucinacije ako se salpe hrane nekom specifičnom algom. Nisam vam ja baš od halucinogenih droga, ali oni mali vrag mi ni dà mira — moraš probati, pa iz mora je, lovimo ju, tu je… cuclati glave od salpi i nije neki zločin — divljao bi mali vrag. Nisam našao niti jedan pametan razlog koji bi me naveo da ne napravim gozbu od salpinih glava, pa makar poslije sjedio na bubamari gatajući si iz pjene od piva dok nazdravljam s Ludim Šeširdžijom, a plava Kali s velikim grudima češka me kandžama po vratu.

Nije da sam odmah skočio na prvu salpu da joj posrčem oči, obraze i mozgić, ipak nisam neki junkie. Prvo sam malo pronjuškao po literaturi, da vidim malo čime se salpa hrani i koje alge stoje iza te nevjerojatne priče. Kada sam prvi put kušao naše jadranske alge, morski je svijet u trenu poprimio još jednu meni do tada neviđenu dimenziju oblika, boja, okusa, mirisa i tekstura — svijet jestivih algi u Jadranu. Naravno, jednom sam se ipak najeo salpinih glava — al’ ni mi bilo niš. Bez veze, ne udara ni u glavu ni u noge. Ništa od legendarnih halucinacija od kojih su Rimljani zujali danima.

skoko2

No otkrio sam da imamo puno more jestivih algi i obalu prebogatu jestivim biljem. Već od samog početka alge su predstavljale jedan od najranijih oblika života na Zemlji. Riječ je o širokoj skupini pretežno fotosintetičkih organizama, od jednostaničnih do višestaničnih. Ove jednostavne biljke koriste uglavnom Sunčevu energiju. Zato ih i nalazimo najviše u plitkim vodama. Hraneći same sebe u tom procesu oslobađaju kisik te tako stvaraju 90 posto atmosferskog kisika. Alge uzimaju hranjive tvari, tekućinu i potrebne plinove izravno iz vodenog stupa. Nalazimo ih u najrazličitijim oblicima i veličinama. Od mikroskopskih jednostaničnih do gigantskih oceanskih trava do 50 metara dužine. Budući da su prve u hranidbenom lancu, odgovorne su za stvaranje 80 posto hrane na Zemlji održavajući sav postojeći život na našem planetu. Alge se često smatraju namirnicom suvremenog doba, no zapravo su dio ljudske prehrane otkada je čovjeka. U nas su jednostavno zaboravljene i zanemarene od zadnje prehrambene revolucije. (…) Više pročitajte u 260. broju Mora.

skoko3

skoko2
DelicijeMORE

Ribarev sin

Ukrcali smo se na jedrilicu Davida Skoke i svjedočili pretvaranju jednog siromašnog ulova u začudne pjatance

Za sebe bih mogao reći da vodim sretan život. Imam zdrave obiteljske odnose, sretnu bračnu vezu, lipu i pametnu dicu, nekoliko stvarno dobrih prijatelja i 28 godina uspješnog minulog rada. Uglavnom sam dobrog zdravlja, genetika me počastila brzim metabolizmom i vitkim tijelom. Radim ono što volim, uštedio sam u životu i neku kunu. Ruku na srce, što se mene tiče ništa mi više ne triba.

Ali postoji caka, tj. crta koja mi hrani duh i čisti misli, bez nje ne mogu. Čini me onim što jesam, čini me slobodnim. Ta crta je tamo daleko, toliko daleko koliko oko vidi, tamo di nema ni zgrada ni ceste, di nema gradske vreve ni gužve, tamo riječi nisu važne, tamo je sve ča mojoj duši triba.

Horizont je ta zamišljena crta na kraju mora iza koje se skrivaju svi moji snovi, želje i izazovi. Znam satima gledati prema pučini puštajući misli da lete, da se dižu više od najviše stine na koju se mogu popesti, da vidim tamo priko, tamo di oko ne vidi, tamo di ovi svit staje, a počinje oni neki drugi, meni nepoznat.

skoko1

Ja baš tamo želim poći, tamo priko di još ne znan sve, tamo di mogu naučiti nešto o sebi potpuno novo, tamo gdje ću od nekog novog iskustva ostati PAF! Često me moji doma znaju pitati: “Pa dobro, šta ti fali, zašto uvik žudiš za nečim drugim? Dobro je ovako, ne vuci toliko tamo gdje ne znaš ča te čeka…”

Istina, ništa meni ne fali, dapače imam možda i puno više nego što prosječnom čoviku triba. Al moj je duh gladan, žedan… Klinac u meni ne može se oduprijeti toj potrebi za novim iskustvima, novim saznanjima, izazovima… I znam da još uvijek nisam spreman stati, taj mulac u mojoj glavi stalno grabi za još, vrpolji se kao da je sto vragova u njemu.

OČI PUNE SLIKA

Još ka dite sanja sam život od stotinu avantura, gutao knjige o ljudima i moru. Svako jedro na pučini meni je svoju priču pričalo. Slušao sam priče ribara, oca i stričeva o velikim peškama i punim mrižama. Pasarama na jedra rake su u Veneciju švercali, na vesla kontra levantere doma veslali. Slušao o buri na Galioli od koje koža na rukama puca. O zimi u Osoru kad se tjednima doma nisu mogli vratiti priko Kvarnera. I mareti od juga koja je priko Porera tukla, toliko jako da bi vali sve škure polupali. (…) Više pročitajte u 259. broju Mora.

skoko3